НАТО НАС УБИЈА ПУНИХ 19 ГОДИНА

Сутра се навршава 19 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Напад је, без одобрења Савета безбедности УН, уследио на основу наредбе тадашњег генералног секретара Алијансе, Хавијера Солане. 


Деветнаест земаља света, с војним потенцијалом 600 пута већим од југословенског, обрушило се да, како је тврђено, спречи хуманитарну катастрофу на Косову и тадашњег председника Слободана Милошевића "баци на колена". 

За 78 дана бомбардовања, 1.150 борбених авиона НАТО ударило је 2.300 пута на 995 војних и цивилних објеката, а лансирано је 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Коришћено је и 37.000 касетних бомби за бомбардовање цивилних циљева, иако је то по Женевској конвенцији забрањено. 

Уз податак да су током агресије на нашу земљу погинула 462 војника, то је све што српска јавност прецизно зна о бомбардовању и њеним последицама. Истина је и да се ни 19 година после бомбардовања не зна тачан број погинулих и рањених. Када се о томе говори, најчешће се уз број погинулих војника наводи и да је настрадало више од 2.000 цивила, а рањено више стотина. Слично је и у случају материјалне штете. И она се, досад, само процењивала, а зависно од извора, креће се од 30 милијарди до чак 100 милијарди долара. 


Осим тога, део бомби "Милосрдног анђела" био је "обогаћен" осиромашеним уранијумом. Колико таквих ракета је бачено, званично се не зна. Незванично се помиње 15 тона. Да ли су нас гађали још нечим, и чиме, и то је непознаница. Но, треба подсетити на то да је група наших стручњака и научника из земље и иностранства септембра 2001. године организовала Међународну конференцију о еколошком опоравку СР Југославије. Ту је први пут приказано и да су прикупљени узорци пројектила са осиромашеним уранијумом такође садржали и много опаснији плутонијум, као и изотоп уранијума U-236, којих нема у природном уранијуму. 

О томе да ли тај осиромашени уранијум и данас убија грађане Србије стручњаци имају опречна мишљења. Али чињеницу да је у годинама после НАТО бомбардовања Србија стигла у врх земаља по броју оболелих од карцинома и да је такође у врху у Европи по смртности од малигних болести нико не може да оспори. Подаци јасно показују да после бомбардовања има 2,7 пута више оболелих од рака. Према подацима Института за јавно здравље Србије, број новооболелих од карцинома у централној Србији је 1998. године био 18.841, а 2011. године готово двоструко више. 

"Чак и да осиромашени уранијум није оставио последице на здравље људи и да није загадио животну средину, што ће рећи само незналице, стрес који су житељи Србије доживели током 78 дана бесомучног бомбардовања многима је био окидач за оболевање", тврди професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор Медицинског факултета у Београду. 

Само од леукемије смртност од 2002. године до данас је повећана за 139 одсто. Но, није проблем само рак, проблем су и аутоимуне болести, које су, нарочито међу женама, у енормном порасту. Повећана је и стерилност мушкараца. А посебно забрињава то што је двоструко повећан број деце оболеле од малигних болести у односу на време пре НАТО агресије. Ако говоримо да су пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана фактори ризика за оболевање од рака, може ли ико да каже да то важи и за децу. 

"Морамо да схватимо да је НАТО у нашој земљи 1999. починио екоцид. Не сме се заборавити хемијско загађење које је било огромно. А ми о томе уопште ништа не знамо, јер је све било сакривено од нас. Намерно или ненамерно, не знам. Бомбардовали су нас у време сетве. Све те токсичне материје су ушле у ланац исхране. Гађали су хемијска и нафтна постројења, људи су удисали азот, диоксине, тешке метале... НАТО нам је својим налетима потрошио кисеоника колико сва жива бића у Србији потроше за 50 година. Отишле су три тоне живе у Дунав, више од три милијарде килограма земље је избачено из лежишта... Бомбардовањем трафостанице на Бежанијској коси ослобођан је полихлоро-бифенил. Један литар овог једињења загади милијарду литара воде", додаје професор Грујичић. 

Јасно је, каже професор, да Србија сада, после готово 20 година, има право да анализира све што се десило током НАТО агресије и да се бави мерама за ублажавање тих последица тамо где се то још може. 

Извор: novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар