ВЕЛИКИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК И ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

Сретење се као Дан државности Србије слави од 2002. године у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године Карађорђе дигао Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. донет први Устав Књажевства Сербије, чиме је заокружена "српска револуција", која је трајала 31 годину.


Судбину Карађорђевог устанка одредио је исход руско-турског рата, који се завршио потписивањем мира у Букурешту 1812. године. Први српски устанак угушен је у крви 1813. године. После слома устанка Милош Обреновић, као најзначајнија личност у Београдском пашалуку, предао се Али-аги Серчесми. Сулејман-паша Скопљак је у Обреновићу пронашао сарадника и поставио га је за баш-кнеза крагујевачке, рудничке и чачанске нахије.

Турци су наставили да чине зулум у Србији, па је у јесен 1814. околини Чачка спонтано избила Хаџи Проданова буна, која се проширила и на суседне нахије. 

Дан државности Републике Србије сваког 15. фебруара обележава се у Марићевића јарузи крај Орашца, међутим, етнолог и дугогодишњи директор Републичког заводу за заштиту споменика културе Србије, Божидар Крстановић, изнео је тврдњу да је то погрешно место и да је Карађорђе с устаницима био 300 метара даље. 

"Одлука о Првом српском устанку донета је у Матијашевића јарузи 1803. године, после чега је уследила Сеча кнезова, а тек након тога је Карађорђе изабран за вођу устанка на пропланку у Орашцу. У то време Марићевића јаруга била је обична вододерина којој људи нису могли ни да приђу, а камоли да се ту договарају. Поред свега, изнад те јаруге налази се турски хан, који су устаници међу првима запалили", тврди Крстановић. 

Претходио мир с Турцима 

Милош Обреновић се ставио на чело буне, а онда је са неколико српских кнезова помогао њено гушење. Припреме за следећу буну почеле су још док је Сулејман-паша држао Милоша Обреновића у Београду. Милош је издејствовао своју слободу под изговором скупљања новца за откуп српског робља. А онда је 1815. у Такову дигао Други српски устанак. После четири месеца борби и Наполеоновог пораза на руском фронту Турска је била приморана да са Србима потпише мир 25. октобра 1815. године. 

Велики ватромет 

Милошев апсолутизам довео је до многобројних буна чији је циљ био да се његова власт ограничи, што је на крају резултирало доношењем Сретењског устава, коме је претходила Милетина буна из јануара 1835. године. Текст Устава Књажевства Сербије за двадесетак дана написао је Димитрије Давидовић, секретар кнеза Милоша. Велика народна скупштина заседала је у Крагујевцу од 14. до 16. фебруара 1835. године по грегоријанском календару. Изгласан је 15. фебруара, што је прослављено великим ватрометом.

Сретењским уставом Србија је из уређења апсолутистичке монархије прешла у систем владавине олигархије. Кнез је власт делио са Државним совјетом. У Аустрији и Русији се Сретењски устав сматрао револуционарним актом који угрожава монархијски принцип. На захтев тих земаља и Турске, кнез Милош је после 55 дана повукао Сретењски устав. Све до настанка Краљевине СХС 1. децембра 1918. у Србији је 15. фебруар сматран за најбитнији празник у политичком, културном и историјском календару. Тада је празник укинут, а поново је почео да се слави од 2002. године.

Извор: kurir.rs

Нема коментара:

Постави коментар