ПАМТИ, СРБИНЕ: БЕЗ ИЗВИЊЕЊА И ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ НАКОН БОМБАРДОВАЊА

На сутрашњи дан, пре тачно две деценије, након низа спорних покушаја и понуда међународне заједнице да се реши косовска криза, из базе у Авијану полетали су први авиони који су и наредних 78 дана бацали бомбе по војним и цивилним циљевима широм земље. 


Истовремено, из команде НАТО-а из дана у дан стизала су "објашњења" да је свака људска жртва, уништена болница, школа, мост, медијска кућа... само колатерална штета. 

Војна интервенција на СРЈ почела је 24. марта око 19:30, по наређењу тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а Влада у Београду исте ноћи је прогласила ратно стање. 

Првих дана, земљу је надлетало 70 борбених авиона, а њихов број се временом повећавао тако да је било и до 400 полетања дневно.

Према подацима стручњака из Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио полетања, из НАТО базе наводили су да их је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, летови танкера, авакса... 

Напади на СРЈ вршени су са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а неке операције извршавали су и бомбардери који су полетали из база у Западној Европи, па и из САД. 

За све ове године, од појединих званичника могло се чути да изражавају жаљење због колатералих жртава, али не и извињење, јер се интервенција алијансе и даље карактерише као оправдана. 

Бројни званичници, међу којима је и стални представник Русије у ОЕБС-у, Александар Лукашевич, упозоравају да је уз последице које је СРЈ поретпела највећи проблем тај што поука није извучена, што и даље постоји пракса примене "двоструких стандарда" и једностраног и селективног тумачења норми међународног права. 


Одлуком о тој војној интервенцији на СРЈ, сматрају бројни критачари одлуке која је донета без сагласности УН, успостављен је модел за интервенције и у Авганистану, Либији, Сирији, Ираку, Сомалији, Јемену, Малију и што је још горе, крај се не види, најављују се нове у Венецулели, Никарагви, Куби, Ирану...

Према наводима дипломата, интервенција је допинела и порасту нуклеарног науоружања, јер су се мале и средње земље уплашиле да такође могу постати жртве. 

Обарањањем Ф 117, РВ и ПВО СРЈ су у првих пет дана НАТО агресије, током које је бачено или лансирано 19.000 тона бомби и ракета, изненадили америчко ратно ваздухопловство. 

"Невидљива" летелица Ф 117, коју радари не могу да примете и која је симбол моћи и неуништвиости америчке технологије, завршила је у њиви код Буђановаца. 

Према проценама војних стручњака, из 2016. године, бомбардовање СРЈ, без сагласности Савета безбедности УН, коштало је НАТО око 43 милијарде долара и била је једна од пет најскупљих интервенција, међу којима су и рат против тероризма, уследио након 11. септембра и онај у Вијетнаму. 

Током тих 78 дана уништено је око 50 одсто производних капацитета земље, углавном у Србији. Британски стручњаци су укупну штету проценили на милијарду долара, а домаћи на 30 и више милијарди. 

Према домаћим подацима страдало је више од 2.500 људи, а рањено пет пута више. 

Покушају да се избегне бомбардовање и реши косовска криза претходила су три скупа и три неискpене понуде међународне заједнице. 

Били су то процес у Рамбујеу, конференција у Паризу и јасан разговор Холбрука и Милошевића, којим је председнику СРЈ поручено да, ако не прихвати папир који се стави пред њега, Солана ће дати знак и авиони полетети из Авијана. 

Лествица захтева, како је рекла и Медлин Олбрајт, подизана је свакодневно, што је био и циљ такозване "међународне заједнице", како сведоче учесници ових преговора у име српске стране, да би се Милошевић оптужио да није прихватио споразум.

Према наводима Владислава Јовановића, амбасадора СРЈ при УН, идеја о бомбардовању већ тада је била је стара десетак година, и датирала је од времена када је амерички сенатор Боб Дол у Приштини обећао независност. 

Први човек САД Бил Клинтон делегацији америчких Срба рекао је да оно што је дато Милошевићу ни он не би потписао, али и то да би прекид напада довео у питање кредибилитет НАТО-а, САД и његов.

Годину дана касније стигла је нова потврда из Стејт Департмента од портпарола и једног од главних сарадника Медлин Олбрајт, Џејмса Рубина, да је одлука бомбардовању већ раније донета. 

"Стварна намера САД била је да започне рат у који ће увући Европу, руководећи се циљем да се делегација СРЈ доведе у положај да просто не може да потпише документ... да се Срби морају учинити одговорним како би се прешло у војну акцију", рекао је Рубин. 

Бомбардовање је завршено 10. јуна. 

Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа. Те прве трупе, које је чинио 37.200 војника Кфора из 36 земаља, ушле су на КиМ 12. јуна. 

У бомбардовању Србије учествовало је 19 земаља НАТО, а упркос томе што је било очигледно да је реч о надмоћном противнику, српска војска је пружила завидан отпор, сви су били спремни да изврше задатке и нико није рекао "не", рекли су за РТС команданти Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране (РВ и ПВО) Дејан Васиљевић и Тиосав Јанковић. 

Пуковник Тиосав Јанковић, командант 250. ракетне бригаде, један је од оних који су 2. маја 1999. оборили америчког ловца Ф-16. 


"Тог 2. маја смо тражили и пронашли циљ, лансиране су две ракете. Сви индикатори су показивали да је реч о успешном гађању, а касније смо од стране претпостављених сазнали да један непријатељски авион тражи помоћ и да је пао у рејону планине Цер. Спасилачки тимови НАТО-а су пронашли и евакуисали свог пилота са територије Србије, а делови обореног авиона и данас се налазе у нашем Музеју ваздухопловства", испричао је пуковник Јанковић. 

Касније се сазнало да је реч о пилоту Дејвиду Гофену, команданту ескадрона који је данас командант америчког Ратног ваздухопловства. 

Пуковник Јанковић каже да је појава непријатељских ваздухоплова значила безусловну обавезу да им се супротставе без обзира на дисбаланс у односу снага. 

"То је наших неких пет минута када човек треба да дâ све од себе без обзира на све околности. Наша је била професионална, патриотска, људска обавеза да будемо на ватреним положајима, да покушамо да урадимо што више и што боље", рекао је Јанковић. 

Пуковник Дејан Васиљевић, командант 98. ваздухопловне бригаде, чија је јединица имала највише борбених летова 1999. године, каже да су у окружењу бројчано и технички надмоћнијег непријатеља наши пилоти успешно извршили постављене задатке, а то је пре свега била помоћ копненој војсци. 

У трци са временом да се задатак изврши и преживи, пуковник Васиљевић истиче да су наши пилоти морали да лете на екстремно малим висинама и екстремно великим брзинама. 

"Сви смо били на једном истом задатку у веома сложеним условима, за врло кратко време припрема ваздухоплова, припрема наоружања ваздухоплова, мењање у ходу тактике употребе ваздухоплова који изводе задатак и оно што је мени остало у сећању је да тада нико није рекао не могу, нећу, нико није отишао на боловање, сви смо били спремни, неки су хтели и више пута да иду на задатке, једностанво тај дух и жеља да се брани земља била је јача од свега", рекао је пуковник Васиљевић. 

Извор: novosti.rs

НЕМА ПРАВДЕ ЗА СРБЕ: РАДОВАН КАРАЏИЋ ОСУЂЕН НА КАЗНУ ДОЖИВОТНОГ ЗАТВОРА

Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу изрекло је казну доживотног затвора бившем председнику Републике Српске, Радовану Караџићу. 


Жалбено веће је сагласно са Тужилаштвом да је казна од 40 година неадекватна с обзиром на тежину Караџићевих кривичних дела, као и да је казна претресног већа неразумна и неправична. Претресно веће је погрешило када је изрекло казну од 40 година.

Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу, које је наследник Хашког трибунала, почело је у 14 сати читање другостепене пресуде првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу, а пренос за медије почеће са 30 минута одлагање из "оперативних разлога". 

Пресуду чита председник Жалбеног већа, португалски судија Иво Нелсон де Каирес Батиста Роса. Остали чланови већа који су учествовали у доношењу ове одлуке су судије Вилијам Секуле из Танзаније, Ванг Јоенсен из Данске, Хозе Солаес из Шпаније и Грасијела Сантана из Уругваја. 

Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу одбило је све жалбене наводе Радована Караџића који се тичу осуда за нападе на Сарајево и Сребреницу. Одбрана Радована Караџића није успела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, као ни за "терорисање становника Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ", рекао је председник Жалбеног већа, Ван Јосен. "Одбрана није успела да докаже да је веће донело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 босанских места", рекао је председник Жалбеног већа. Жалбено веће одбацило је жалбу одбране да је суђење било неправично. 

Караџића је у марту 2016. године судско веће Хашког трибунала осудило на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и злочина против човечности у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. 

Извор: politika.rs

ПРОВОКАЦИЈА: ЗАЈЕДНИЧКА ОБУКА АЛБАНСКЕ ВОЈСКЕ И КОСОВСКИХ БЕЗБЕДНОСНИХ СНАГА

Припадници Војске Албаније и Косовских безбедносних снага налазе се на заједничкој вежби трагања и спасавања у планинама, изјавила је Олта Џачка, министар одбране Албаније. 


Џачка је на свом фејсбук профилу написала да се на тај начин наставља сарадња Приштине и Тиране у разним областима. 

"Овога пута, припадници албанског регионалног батаљона за подршку заједно са колегама из КБС на планинској обуци", написала је Џачка. 

Ова вежба се спроводи у центру КБС за потрагу и спасавање у селу Помозатин, код Косова Поља. 

Извор: tanjug.rs

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА: ДЕЦА РОЂЕНА НАКОН БОМБАРДОВАЊА ПОДЛОЖНА МАЛИГНИТЕТИМА

Деца рођена између 1999. и 2015. године била су изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложни малигним болестима, показало је истраживање Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године које је представљено данас. 


Председник Комисије, Дарко Лакетић, казао је новинарима у Скупштини Србије да се истраживање односило само на децу, јер су она мање изложена другим факторима ризика попут пушења. 

Истраживање је спроведено у сарадњи са Институтом за јавно здравље "др Милан Јовановић Батут", а показало је да су најчешћи тумори код деце старе до четири године неуроектодермали, код оних од пет до девет година тумори крви, од десет до 14 година тумор мозга, а од 15 до 18 година солидни тумори. 

"Ово истраживање нам недвосмислено показује да је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком фактору који их је учинио осетљивијим за обољевање од одређене малигне болести у односу на друге генерације у истом узрасту", рекао је Лакетић. 

Лакетић је казао да Србија има новац за истраживање последица НАТО бомбардовања, као и стручњаке, али није сигуран да има довољно софистициране опреме, те да ће морати да је, или набави, или да се ослони на партнере из иностранства који ту опрему имају. 

"Мислим на Италијане који су нам предали целокупну документацију њихове Комисије и понудили помоћ за анализу биохемијску или токсиколоску", казао је Лакетић. 

Он је оценио да је бомбардовање 1999. године оставило несагледиве последице по Србију за коју је рекао да је "земља жртва" која, не само из својих, већ из цивилизацијских разлога мора да сачува истину "за опомену и наук себи и другима".

"Нисам сигурам да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године, али таква несрећа у целокупној српској историји не може се и не сме заборавити, нити умањивати или прилагођавати према потребама и интересима великих или малих сила", рекао је он. 

Комисија за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије основана је прошле године. 

Извор: novosti.rs

МУСЛИМАНСКИ КОЉАЧ ПРОВОЦИРА: НАСЕР ОРИЋ НА ПЛАНИНИ ИЗНАД ВАЉЕВА И У УЖИЦУ?

Ратни командант тзв. Армије БиХ у Сребреници, Насер Орић, објавио је фотографије на свом профилу на Фејсбуку за које тврди да су снимљене на територији Србије.  


Насер Орић је објавио две фотографијe, једна је његов селфи снимљен наводно на врху Пашине равни, изнад Ваљева, а друга са певачем Авдом Хусеиновићем у кафани, наводно у Ужицу.  

Хусеиновић је, иначе, близак Орићу, којег често на друштвеним мрежама брани, уз нападе на српске медије када пишу да је Орић злочинац, с обзиром на то да му се на терет ставља мучење и убиство 2.000 Срба у Сребреници и Братунцу. 

Иначе, Суд БиХ је крајем прошле године донео ослобађајућу пресуду за Орића за ратне злочине над Србима. 

Орић је ухапшен 10. јуна 2015. године на граници Француске и Швајцарске по захтеву Србије, која га је сумњичила за ратне злочине почињене у селу Залазје код Сребренице. Србија и БиХ су послале захтев за његово изручење. Изручен је БиХ, након чега му је Суд БиХ одредио мере забране, а Орић се бранио са слободе. 

Одбрана је од Хашког трибунала тражила обуставу поступка против Орића за ратне злочине у Сребреници, с обзиром на то да му је већ суђено за те злочине. Трибунал у Хагу је одбио захтев одбране. 

Хашки трибунал је Орића 2008. године правоснажно ослободио кривице за злочине почињене у Сребреници. 

Извор: rs.sputniknews.com