МЛАДИЋЕВ СИН ПРЕНЕО ПОРУКУ СВОГ ОЦА: СВЕ ОВО ЈЕ ЛАЖ, ХАШКИ СУД ЈЕ НАТО КОМИСИЈА

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, пренео је из Хага јавности поруку свог оца након изрицања пресуде Хашког трибунала, у којој Ратко Младић тврди да је "све ово лаж" и да је Хашки трибунал комисија НАТО-а "која покушава да криминализује српски народ који се штитио од агресије". 


"Откако се завршио рат у бившој Југославији није било прекида ватре у свету и нисмо видели верзије генерала Младића у Сирији или негде друго широм света. Истовремено, када се друга страна одлучи на такве потезе, тада нема суђења и процесуирања злочина", казао је Дарко Младић преносећи поруку свог оца. 

Младићев син је још навео да мисија Хашког трибунала није успела, јер је тај суд занемарио бројне српске жртве. 

"Данас смо сведочили како је правда замењена ратном пропагандом. Чињенице су занемарене", казао је Дарко Младић.

НИКОЛА МАЛЕНЧИЋ: ЧИЈЕ ЈЕ НАШЕ КОСОВО?

Никола Маленчић, председник Нове снаге Србије, у ауторском тексту за Српске интернет новине говори о значају Косова и Метохије за Србију и српски народ, као и о свом личном односу према јужној српској покрајини.


Сваки Србин који иоле познаје српску историју и који има макар мало поштовања за огромне жртве које су наши преци вековима подносили у борби за очување српског имена на светој српској земљи, зна да Косово вреди много више од 200 милијарди евра, на колико се процењује вредност српске имовине у јужној покрајини. 

Косово је колевка и крсно име Србије, наша историја и будућност, традиција и духовност, духовна и морална вертикала српског народа. 

Никад нећу разумети оне који могу и да помисле да је могуће трампити Косово и Метохију за улазак у Европску унију, који се без обзира на све уступке и понижења никад неће ни догодити. 

Никад се нећу помирити са предајом најважнијег дела Србије у крваве шиптарске руке и никад нећу одустати од борбе за повратак Космета у уставно-правни поредак Републике Србије. 

Сигуран сам да има много младих људи који размишљају на такав начин и то ми даје веру и наду да ћемо једног дана ослободити Косово и Метохију и да ћемо са поносом моћи пред Милоша и Лазара.

И ГВИНЕЈА БИСАО ПОВУКЛА ОДЛУКУ О ПРИЗНАЊУ НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА

Гвинеја Бисао је данас повукла одлуку о признању Косова из 2011. године, изјавио је министар спољних послова Републике Србије, Ивица Дачић. 


Премијер те земље, Умаро Сисоко Ембало, који је на тој функцији од новембра 2016, пре четири дана у Београду је рекао да та земља никада није признала Косово, односно да он "није видео ниједан папир о признању Косова". 

Прва држава која је повукла признање Косова као независне дрзаве је Суринам, који је ту одлуку донео 27. октобра 2017. године. 

Недавно су медији на Косову објавили и да је Приштина ажурирала списак земаља које су признале независност Косова, а са којег су уклоњене Нигерија и Уганда "чију писану ноту о признању Приштина никад није добила". 

Министарство спољних послова Републике Гвинеје упутило је данас Министарству спољних послова Србије ноту, коју је упутилo и Приштини, а у којој наводи да је Bлада те земље одлучила да повуче признање Косова.

"Министарство спољних послова Републике Гвинеје Бисао захваљује се Министарству спољних послова Републике Србије и, у вези са својим писмом датираном од 10. јануара 2011. године, жели да обавести да је Влада Републике Гвинеје Бисао, после пажљивог разматрања, одлучила да повуче признање Косова као независне и суверене државе", наводи се у писму.

ДАНАС СЕ СЛАВИ АРАНЂЕЛОВДАН

Српска православна црква и верници данас славe Сабор Светог архангела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан. По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава "оног који је као Бог". На грчком реч "архи" значи први, а "ангелос" значи анђео. 


Веровање каже да тај анђео није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу, као путник или просјак. Арханђел Михаило је, према веровању, "живи светац". Сматра се чуварем вере православне и борцем против јереси. Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу, није добро, а ако је код главе, болесник ће оздравити. 

Слави се у јесен, а по народном веровању, то је зато што је, кад су свеци делили улоге, арханђел Михаило добио јесење и зимско време, време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима. 

Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан може одредити каква ће бити година. Каже се: какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа. У неким крајевима Србије овај анђео се слави и као заштитник сточара, јер се верује да само он може отерати вукове. Процењује да је, по броју верника, Аранђеловдан слава на другом месту, после Светог Николе.

УПОЗНАЈТЕ ГОТОВУШУ, ШАРПЛАНИНСКУ ВАРОШИЦУ КОЈА ПРЕДСТАВЉА СИМБОЛ ОПСТАНКА СРБА НА КОСМЕТУ

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу АП Косово и Метохија.


Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше. 

ИСТОРИЈА МЕСТА

У писаним документима, Готовуша се први пут помиње 1331. године у једној од повеља српског цара Душана Силног. Као и цела средњовековна Србија и Готовуша највећи процват доживљава управо за време цара Душана, када је кроз насеље пролазио каравански пут који је повезивао царске градове Призрен и Скопље. Српски средњовековни владари имали су своје поседе у Готовуши, о чему најбоље сведоче народне песме и сачувана имена неких предела као што су “Цареве ливаде" и "Царева глава". 

У Готовуши постоје и две цркве, из 14. и 16. века: Црква Пресвете Богородице и црква Светог Спаса на чијим зидовима су најлепше и најочуваније фреске у Сиринићкој жупи. По народном предању, у Готовуши су неко време биле чуване мошти српског цара Уроша Нејаког, али су касније пренесене у манастир Јазак на Фрушкој гори. 

Готовуша није потпала под турску власт одмах после Косовске битке. То се десило тек 66 година касније, када је извршен и попис становништва. У опширном катастарском попису 1455. године, Готовуша се бележи као област Вука Бранковића. 

Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак, па се велики број људи одселио према центалној Србији и Аустроугарској, у сеоби под вођством српског Патријарха Арсенија III Чарнојевића, али су Готовушани, и поред тога, успели да у вишевековном ропству сачувају од заборава српску веру, своја вековна огњишта и народне обичаје.

Српска војска је ослободила Готовушу од турског ропства 13. октобра 1912. године. Победу српске војске и ослобођење су огласила црквена звона на готовушким црквама, позивајући народ на окупљање и проповеди. Српској војсци су приређени свечани дочек и славље које је трајало неколико дана. Петовековни турски јарам је збачен и највећи сан је остварен: Косово се поново нашло у саставу Србије! 

РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА 

Прва школа у Готовуши почела је са радом 1897. године, за шта је најзаслужнији њен први учитељ Рајко Урошевић, по коме и школа данас носи назив. 

ТУРИЗАМ

На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше, крст висок шест метара. По народном веровању, у давна времена у селу су се рађала здрава деца која су се касније разбољевала. Мештани су због тога тражили савет од локалног свештеника и он им је саветовао да упрегну два вола близанца која ће вући плуг, да на месту где буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око целог цела и да у центру круга направе крст. Мештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из реке. Тако је крст сачувао Готовушу и њену децу у њој. 

Крст данас представља симбол и заштитни знак Готовуше који посећује велики број људи из свих крајева Србије и света. Зачетник и најзаслужнији човек за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше и по њему први туристички објекат на Шар-планини носи име "Стојкова кућа". 

ПРИРОДА 

Околина Готовуше обилује изузетним природним лепотама. Одмах изнад места су обронци и врхови Шар-планине. На југоистоцној страни су: врх Љуботен висок 2498 метара, Црни врх, Гавраник, Главе, Кокошиње, Жељкина вода као и излетиште “Бела вода”. 

УРБАНА СТРУКТУРА 

Готовуша је састављена од неколико махала (насеља): Ново насеље, Ђурђеви, Стојчеви, Петкичини, Зангини, Костићеви, Репиново и Кевкине. 

КУЛТУРА 

Готовуша нимало не заостаје за већим срединама у погледу културе. Одмах после другог светског рата саграђен је Дом културе у којем се организују разне културно-уметничке манифестације. Чувари народне традиције Готовуше су КУД "Младост" и Певачка група, који проносе славу Готовуше и Србије широм света са низом награда освојеним на разним такмичењима. 

СПОРТ 

Најзаступљенији спортови у Готовуши су фудбал, кошарка, рукомет и одбојка. Најпознатија екипа је ФК Готовуша, једна од најбољих екипа малог фудбала на простору Косова и Метохије, са великим бројем освојених турнира и трофеја. Најпознатије спортске манифестације које се организују у Готовуши су: Турнир генерација "Цветница"; Ноћна лига у малом фудбалу; кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири. 

ГОТОВУША ДАНАС 

Готовуша је данас модерна шарпланинска варошица која представља симбол опстанка Срба на својим вековним огњиштима на Косову и Метохији.